Gotovo svaki roditelj se barem jednom našao u situaciji kada mu je dete odlučno reklo "ne". Bilo da se radi o odlasku na spavanje, isključivanje televizora ili obuvanju cipela, odbijanje može biti frustrirajuće. Ali, psiholozi upozoravaju da iza dečjeg "ne" najčešće ne stoji neposlušnost, već potreba za kontrolom, izražavanje samostalnosti ili reakcija na stres i preveliku stimulaciju.
Iako se saveti poput ignorisanja, davanja još jedne prilike ili pretvaranja da se odlazi često dele među roditeljima, stručnjaci tvrde da ti pristupi retko postižu željeni rezultat. Dete se tada oseća nečujno, pa se otpor može dodatno pojačati. Umesto toga, preporučuju se smireniji, dosledniji načini koji podstiču saradnju bez narušavanja detetove ličnosti.
Stručnjaci su za portal The Times of India podelili pet roditeljskih proverenih strategija koje pomažu u postavljanju granica, a istovremeno jačaju osjećaj samostalnosti kod dece.
1. Ponudite izbor umesto naredbe, ali zadržite kontrolu
Deca vole da imaju osećaj da učestvuju u odlučivanju. Ali, previše opcija može da ih zbuni, a stalno pregovaranje naučiće ih kako da odlažu zadatke. Umesto toga, bolje je da im ponudite dve konkretne opcije. Na primer, umesto da kažete: "Obuj cipele", pokušajte sa: "Hoćeš li crvene patike ili plave sandale?". Zadatak ostaje isti, ali dete ima osećaj kontrole jer može da odluči kako će ga izvršiti.
Ovakav pristup preusmerava pažnju sa odbijanja na donošenje odluke i često rezultira bržim prihvatanjem onoga što se od deteta traži.
2. Pretvorite "ne" u tihu posledicu
Predavanja i svađe često ne vode nikuda, ali tihe i logične posledice mogu da budu vrlo učinkovite. Kada dete odbije da obavi neki zadatak, poput spremanja za izlazak, dovoljno je kratko potvrditi njegov izbor i bez dodatnog objašnjavanja reagovati. Na primer, otkazati izlazak ili skratiti vreme pred ekranom.
Ovde se ne radi o kazni, već o učenju uzročno-posledičnih veza. Deca kroz takve reakcije shvataju da određena ponašanja prirodno vode do manje poželjnih posledica. Važno je pritom ostati smiren i dosledan, bez vikanja i dugih objašnjavanja.
3. Koristite "kad" umjesto "ako"
Naizgled mala promena u rečima može da ima veliki uticaj. Umesto: "Ako napišeš domaći, idemo u park", pokušajte da kažete: "Kad napišeš domaći, idemo u park". Ova formulacija detetu poručuje da verujete kako će zadatak sigurno biti izvršen i gradi osećaj odgovornosti.
Ovakav način komunikacije ohrabruje decu da urade ono što se od njih očekuje, bez pretnji ili nagrađivanja. Dete se pritom oseća sposobno i poštovano, a ne kontrolisano.
4. Postavite granice o kojima se ne raspravlja
Deca najbolje reaguju kada su granice jasne i dosledne. Iako je fleksibilnost ponekad korisna, previše popuštanja može da zbuni dete i podstakne dodatno testiranje pravila.
Ako dete, na primer, odbija da ide na spavanje, sledeće večeri svetla mogu da se ugase ranije. Ako ne želi da opere zube, njegova omiljena igračka može privremeno otići "na odmor" do jutra. Ključno je da roditelj ostane dosledan i ne ulazi u rasprave. Kada se pravila primenjuju kao činjenice, deca vremenom počinju da ih poštuju.
5. Imenujte osećaj, a zatim se udaljite
Jedan od načina da se smanji otpor je prepoznavanje i imenovanje detetove emocije: "Vidim da ti je večeras jako naporno da pereš zube". Nakon toga, najbolje je da se nakratko udaljite.
Ovakva rečenica detetu daje do znanja da je njegova emocija viđena, ali da roditelj neće učestvovati u raspravi. U mnogim slučajevima, nakon nekoliko minuta dete se samo vraća zadatku. Iako se roditelju može činiti neprirodnim da ne interveniše, ovakav pristup pokazuje poštovanje prema detetovom prostoru i samoregulaciji.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
