6 namirnica koje deca ne smeju da jedu često: Mališani ih vole, ali štetne su po zdravlje

Navike u ishrani koje usvojimo u najranijoj dobi, određivaće kakvu hranu ćemo preferirati i kasnije u životu. Svi ponekad detetu ponudimo brzu hranu, većinom zbog nedostatka vremena, ali koje su stvari koje bi trebalo izbegavati?

Najčešće sadrži so, hidrogenizovane biljne masti, potencijalni alergen kikiriki i/ili različite začine u prahu i pojačivače ukusa. Predlog zamene nutricionistkinje Karmen Matković Melki su ekspandirane žitarice za grickanje poput kukuruznog flipsa bez soli i začina, rižini ili kukuruzni krekeri bez soli, flips od prosa, amaranta ili krekeri od ostalih celih žitarica.

2. Majonez

Sadrži žumance i biljno ulje, ali može da sadrži i skrob i začine, zavisno od vrste proizvoda. Nema potrebe uvoditi ga u ishranu, bolje je umesto toga u dohranu uvesti jaja. Postoje jako zgodne voćne alternativne majonezu, kao na primer avokado, koji zbog izvrsnog udela omega-masnih kiselina može da bude sjajna kremasto-masna namirnica u receptima za bebine kašice, kaže nutricionistkinja Matković Melki. "Majonez je u osnovi napravljen od jaja koja su alergeni", upozorava i pedijatar Đovana Armano.

3. Viršle

Procesuirani prehrambeni proizvod koji se pravi od od svinjskog i/ili goveđeg, a sad i od pilećeg mesa, masnog i vezivnog tkiva i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora da bude minimalno 10% . Zbog niskog udela belančevina ne svrstavamo ga u nutritivno vredan proizvod za ishranu dece, kaže nutricionistkinja Matković Melki.

Viršle i paštete, osim što sadrže masnoće i svakakve druge mesne sastojke koji nikako nisu primereni za ishranu dece, sadrže i razne konzervanse (nitrate, glutamate i sl.) koji takođe mogu da izazovu alergijske reakcije, kaže doktorka pedijatrije Đovana Armano.

4. Pašteta

Nutricionistkinja Karmen Matković Melki objašnjava da je pašteta proizvod od različitih vrsta mesa, fabrički otkoštanog mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 8%. Preporuka za adekvatnu zamenu su mesne kašice i kasnije, domaće paštete koje se pripremaju od komada kuvanog mesa, povrća, začina i biljnih ulja, i deci se nude kao nutritivno celovit obrok.

5. Pekarski proizvodi

Većinom sadrže belo brašno, dakle obilje skroba koji daje isključivo energiju i kvasac koji može da stvori neprijatnu nadutost pa je zato bolje preporučiti celovito pecivo ili hleb uz obrok, dok krofne, kroasane i slične proizvode treba zameniti domaćim biskvitom ili zajednički pripremljenom buhtlom, savetuje nutricionistkinja Mirna Trumbetaš.

6. Slatkiši

Rafinisani beli šećer telu ne daje nijedan važan nutrijent. Saharoza se nalazi u namirnicama kao što su slatkiši, deserti i sokovi, ali ovaj šećer često je skriven i u nekim namirnicama kao što su žitarice za doručak, peciva, voćni jogurti i deserti, konzervirano voće i povrće, razne gotove supe i umaci, na primer kečap, upozorava nutricionistkinja Tene Niseteo, dodajući da je prekomerna konzumacija šećera glavni faktor rizika za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne težine i pojave proliva kod dece.

"Slatkiši između obroka smanjuju apetit, pa dete nije gladno u vreme ručka. Loše deluju na zubiće, mogu da dovedu do gojaznosti i poremećaja metabolizma glukoze", upozorava pedijatar Đovana Armano.

BONUS VIDEO:

(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)